- Prvo čemu se nadam je da ne budem otpušten.
- Što bi vas otpustio?!
- Nikad se ne zna. To je sve stvar sreće, kao bacanje kockica. A posebno bi me bilo sramota da me otpusti Emir, koji mi je kao brat. Sa puno strasti ulazim u ovaj projekat, a vidim da i Emir slično razmišlja tako da sam siguran da ćemo napraviti nešto spektakularno, osim ako ja nešto ne zabrljam, a nadam se da neću (smeh).
- Koliko vam se sviđa Srbija i šta ste imali prilike da probate od nacionalne kuhinje i pića?
- Probao sam dosta pića. Znam za šljivovicu i ostale rakije i oduševljen sam. Imao sam puno sreće da dođem u Srbiju još 1992. godine i ispričaću vam šta mi se tada desilo. Jako sam se razboleo, dobio sam neki grip i Emirovi roditelji Senka i Murat su brinuli o meni. Pomogli su mi da ozdravim i još tada sam upamtio ćevapčiće. Kada su mi dali da ih jedem, bili su kao lek za mene i odjednom sam ozdravio. I generalno, jako lepe stvari me vezuju za vašu zemlju.
- Da li bi mogli da živite ovde jednog dana, kad okončate karijeru?
- Definitvno mogu da vidim sebe na nekom ovakvom mestu.
- Kakav je vaš utisak o devojkama iz Srbije?
- Rekao bih da Srpkinje krasi staromodna lepota, imaju u očima neku posebnu dubinu i deluje kao da u njima nose istoriju dugu 2.000 godina.
- A kako gledate na to što vas smatraju za jednog od najseksepilnijih muškaraca na svetu?
- Oduvek sam bio ubeđen da je to neka greška, da su napravili neku slovnu grešku ili moje ime stavili umesto nekog drugog. Ne osećam se kao seks simbol. Ustanem svakog jutra, operem zube, pogledam se u ogledalo, pa mi je sve to smešno.
- Znate li da opsujete na srpskom?
- Emir i ja imamo jednu životnu filozofiju koja glasi: „Sve je to pi*kin dim.“

Ljubim se tri puta!

- Kako ste dočekali Srpsku novu godinu?
Pili smo vino i u ponoć smo se svi izljubili tri puta. Vidite (pokazuje na ruci istetoviran broj 3), naučio sam kako treba i uvek se ljubim tri puta – rekao je Dep, demonstrirajući nam na delu ono što je usvojio od srpskih običaja.

Svirao bih ponovo sa Canetom, ali me ne zove

- Davne 1992. godine nastupili ste u Beogradu sa bendom „Partibrejkers“. Da li biste ponovo tako nešto uradili i sa kojim srpskim muzičarima?
- Odlično se toga sećam i naravno da bih ponovo nastupio, evo, čekam da me neko pozove (smeh). Obožavam „No smoking“ orkestar i rado bih sa njima svirao. Takođe, Stribor Kusturica stvara neverovatnu muziku. Znam ga još dok je bio dečak i oduševljen sam u kakvu je ljudinu porastao.

Izvor : www.alo.rs